Vinmar je kolaboracija između dve umetnice i dva prijatelja. Ovo partnerstvo korespondira sa socijalno ustanovljenim konstruktom žene, polazeći od ličnih životnih iskustava. Vinmar formira digitalizovan javni prostor koji predlaže modifikovanje falične realnosti i stremi ka kreaciji virtuelne utopije.
0(oh) je umetnička taktika koja nastoji da istraži kako govorni i programski jezik indoktriniraju sistematski ugrađena društvena značenja koja oblikuju našu stvarnost i naše identitete. Uključuje vizuelne okidače i tekstualne instrukcije koji pokreću koreografske dijaloge kako bi se stvorio privremeni prostor odučavanja koji narušava ideju indoktriniranim konceptualizacijama identiteta i roda.
Rad kroz formu vizualne poezije predstavlja poetično traganje za ličnim identitetom. Kroz kretanje u digitalnom prostoru propitujem kakvu ulogu zauzima ovaj pojam u mom životu. U delovima je predstavljen kroz personifikaciju, dok u nekim segmentima pokušavam da dođem do zadovoljavajuće definicije kroz traganje za njegovim granicama.
Koncept i cilj ovog umetničkog rada je prikaz istine koja se krije iza brendiranih kozmetičkih proizvoda namenjene ženskim problemima' kao što su dlake, višak kilograma, celulit, strije, ožiljci, uklanjanje mirisa u intimnim delovima tela; svi preparati koji se u današnjici podrazumeva da žena mora imati na polici u kupatilu da bi se uopšte smatrala pravom ženom i da bi lečila svoje nesigurnosti.
Is your persona truly your own je rad koji se bavi temom naše persone i kako internet na nju utiče, krivi je ili je apsolutno menja. U formi click igre, vodi kroz čin postavljanja svoje slike- ili selfija, na internet i ispituje šta se pre, tokom toga i posle toga u našoj glavi i na internetu dešava. Postavlja lična pitanja, ispituje našu 'intenet higijenu', šta radimo na internetu, šta od toga ostaje u našoj glavi i šta nas pokreće da menjamo sebe psihički i fizički. Uticaj interneta je velik, ova igra upravo treba da predstavi svakom igraču koliko je taj uticaj značajan. Sve što se dešava mi svesno ili nesvesno upijamo. Igra ispituje gde se zapravo nalazi naš identitet i koliko je zapravo naš- ili nije naš. Igra, iako se bavi pitanjima i problemima vezana za društvo i internet, sadrži dozu humora i ironije koja ide uz činjenicu da igrač interaktuje i priča sa 'robotom' sa interneta o internetu.
Krajem 2021. godine odlučila sam da želim da vidim kako izgleda scena na dejting aplikacijama u Srbiji. Hiljadu loših profila, pedeset neprijatnih konverzacija, dve polu-prijatne konverzacije i nekoliko dejtova kasnije, shvatila sam da uopšte nije lako biti osoba ženskog pola koja pokušava pronaći ono što želi na ovakvim aplikacijama; a to je poštovanje, ili drugim rečima, minimum. Čak i kada sam to dobila, ispostavilo se da je to bila samo maska iza koje se većina muškaraca ovde krije, ali samo dok mora. "Pronadji ljubav" je pojednostavljena simulacija mog iskustva. Ovde možete pronaći sve što vam se nudi u sažetoj formi, da ne bi morali da prolazite kroz isto što i ja ili barem da vam pomogne da spustite svoja očekivanja na pod. Ipak, budući da smo ljudska bića zavisna od ljubavi, osuđeni smo na ovaj začarani krug traženja konekcije sa drugim ljudima i to je sasvim u redu. Ovaj rad je u isto vreme prikaz moje frustracije, ali takodje i moje nade da moja loša iskustva ne moraju da mi stvore predrasude za ono što sledi.
Istražujući termin "ženska histerija" zaintrigirali su me osećaji unutrašnjeg nemira i nelagodnosti kao jedni od mnogobrojnih stereotipičnih simptoma. Prikazujem osećaj anticipacije, nemira, tenzije. Momenti pre eksplozije, potreba za oslobađanjem suzdržanih osećanja i potreba koja se oduvek smatraju društveno neprihvatljivim.
"...Orah koji je pao sa drveta je zbunjen, ne zna kud će i odakle je, tačnije, preispituje svoje mesto i položaj u šumi. Tako mali naspram ove velike šume a isto toliko jak i izdržljiv..."
Odbacivanje stvari koje smo mi, a ne mi. Postoji stanje odbojnosti u kojem osećamo da ono što vidimo nije prirodno, a u tom nedostatku prirodnosti ga odbacujemo iako je stvar na koju reagujemo najprirodnija stvar na svetu. Odbojnost nas tera da izaberemo svoj identitet. Odbojnost je pretnja našem razumevanju stvarnosti. To je međustanje koje nas tera da izaberemo stranu.
Da li ste uhvatili sebe kako čekate da se nešto zabavno dogodi. Dok ste na socijalnim mrežama čekanje ne traje dosta i naši prsti će skrolovati dok ne nagrade naš mozak. Ono što nam je servirano uzimamo bez mnogo razmišljanja. Tu nastaje prestimulisanje. U prošlosti naš mozak je navikao na "dosadnije stvari", mozak se stimulisao u normalnoj količini i lakše je bilo obradovati se sunčevoj svetlosti i zelenoj travi. Digital Detoks je osmišljen kao aplikacija kojom najmanje možete stimulisati svoj mozak na telefonu. Na njoj nema apsolutno ničeg i može beskonačno da se skroluje sivilo na ekranu.
